Римске виле у билећком селу Паник – тајна под водом

Римске виле у билећком селу Паник – тајна  под водом

Село Скроботно изнад Билећког језера, најближе некадашњем селу Паник (ФОТО: Моја Херцеговина)

 

Подизањем бране Гранчарево на ријеци Требишњици, прије скоро пола вијека, њене укроћене воде, преточене у Билећко језеро, прекриле су села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше. Осим кућа и имања, испод Билећког језера тада је остало и богато културно-историјско наслијеђе. О тајнама под водом – римским вилама у селу Паник, направљеним прије 20 вијекова, које су, између осталог, биле свједоци да су се најстарији трагови хришћанства у Босни и Херцеговини појавили баш на овом простору, за „Моју Херцеговину“ пише Билећанка Љиљана Парежанин, археолог у Заводу за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа РС.

 

Изградњом хидроенергетског система у долини ријеке Требишњице потопљен је терен на коме су се налазили бројни археолошки и надгробни споменици велике научне и културно-историјске вриједности. Оно што је тада откривено и публиковано у научним часописима захтијева посебну пажњу, али на овом мјесту желим да истакнем само поједине сегменте, само детаље из свеобухватније садржине, довољне да се разумије које је богатство у погледу културно-историјског насљеђа, поготово домена археологије, постојало на подручју села Паник, данас дубоко под водама Билећког језера. Овом приликом биће ријечи о налазима из римског доба откривених на локалитетима Црвина- Парежани и Драчева страна. У кратком осврту на историјска збивања на простору данашње Босне и Херцеговине, наглашавамо да је у вријеме постојања Римске републике (509-27 г. п. е.) дјеловао низ римских заповједника са овлашћењима промагистрата који су водили ратове са немирним илирским домородцима. Са успостављањем система принципата, Октавијан Август реорганизовао је провинцијску управу, што је подразумијевало и илирске области динарског појаса и панонског басена које су у Августово доба унесене у римски државни и империјални оквир. У прво вријеме постоји само једна провинција под именом Илирик која обухвата широко подручје од јадранске обале све до средњег Дунава. Након великог Илирског устанка (6-9. г.н.е), дошло је до подјеле јединствене провинције Илирик на двије нове провинције – највећи дио простора данашње Босне и Херцеговине нашао се у оквирима провинције Горњи Илирик, који ће се деценијама касније назвати Далмација.
У контескту консолидације римске власти, успостављања обичаја и начина живота условљених развојем економије и доласка ислужених војника, у даљем тексту говорићемо о латифундији – у смислу постојања и развоја великих земљишних посједа, и рустичним вилама (вилла рустица) које представљају објекте или скуп објеката изван или подаље од града и задовољавају основне потребе власника у смислу стамбене и  господарске функције. Овакво имање било је комплексна пољопривредна јединица на чијем је челу стајао управик – виллицус. У различитим епохама поједини дијелови се почињу издвајати, обликујући при том раскошне палате – вилла урбана, са великим портицима (тријемовима), нимфејима и перистилима – двориштима.
Вила урбана на локалитеу Црквина-Парежани била је смјештена на најљепшем положају уз ријеку Требишњицу, изграђена у облику тзв. „У виле“. Два комплекса просторија која су лежала наспрамно, и обухватала бању и репрезентативне просторије, биле су на једном и можда другом крају везане тријемовима и тако затварали велики четвероугаони простор, вјероватно врт. Вила откопана у Панику једна је од најрепрезентативнијих вила на подручју читаве Босне и Херцеговине. Изнад римског грађевинског комплекса датираног у доба Галијена, пронађена је мала старохришћанска црква која је изграђена још у VI
вијеку, а касније је изнад ње саграђена мала старохришћанска црква око које се сахрањивало становништво.

 

 

Остаци виле у Панику највјероватније су припадале значајним члановима сенаторске или племићке класе. Габарити објекта, ситни налази, луксузност у опремању, посебно стамбених дијелова, близина мањих вила рустика које су улазиле у домен ових великих здања указују да је ова вила била сједиште једног великог посједа. За вилу у Панику се може претпоставити да су производни дијелови представљени у вилама на Драчевој страни, Поткућницама, вилама уз Требишњицу и на Прлу. С обзиром на то да вила у Панику није посједовала помоћне просторије у функцији радионица, остава, стаја и слично, може се претпоставити да је вила са локалитета Драчева страна имала посебан значај у смислу снабдијевања виле у Панику свим неопходним намирницама. У непосредној близини ове виле може се назријети стан виллицуса, надзорника овог имања. Надзорник имања је доказ да власник посједује више имања са вилама, због чега је принуђен да га ангажује ради вођења послова на дотичном имању.

 

Натпис из манастира Косијерево

 

Међу натписима који спомињу ову социјалну структуру, а уједно нам указују на могућности разматрања те њихове припадности италским колонистима, за причу о римским вилама на подручју овог дијела општине Билећа посебно је важан терминацијски натпис из Косијерева. Споменик је био уклесан у живу стијену уз лијеву обалу Требишњице, те је приликом изградње хидоенергетског система на овој ријеци, исјечен и пренесен у музеј у Никшићу. Према садржају, овај натпис говори о обнови моста и камена међаша (терминос), преко ког је пролазила стратешки важна античка комуникација Салона-Нарона- Леусиниум-Диррацхиум. На натпису се помиње италска породица Весисус. Њихов надзорник, чије се име није сачувало на споменику, побринуо се за обнављање моста и међаша на имању којим је управљао. Међутим, остало је отворено питање да ли овај натпис припада имању на Панику, те је тешко контекстуализовати имање породице Весисус. Натпис потиче из И вијека и, с обзиром на то да је временски и територијално одвојен од простора Паника, према устаљеним мишљењима не може се довести у везу са наведеним посједом, али свједочи да су то били богати предјели у којима су већ рано настајали центри будућих латифундија. Претпоставља се да су Италици попут Весија у ове крајеве доселили преко приморских градова Нароне, Салоне, Рисна, Епидаурума. Простор Паника им је вјероватно био привлачан, јер се налазио на важној античкој комуникацији Нарона-Скодра. Тако повољна позиција омогућила је једноставан транспорт производа, који су се производили на имањима, до крајњих дестинација.

 

Natpis Kosijerevo
По свему судећи, власник виле на Панику био је богати Италик, представник аристократског земљорадничког слоја. Оваква претпоставка темељи се на величини објекта, као и његовој луксузности и опремљености. Наведени елементи доказују високе стамбене стандарде које је на просторе источне Херцеговине могао донијети досељени Италик.

 

Просторија број 16 и докази о најранијим траговима хришћанства у БиХ

 

Најзначајнији дио ове виле представља просторија којој је током истраживања додјељен број 16, с обзиром на то да она има облик крста, у којој се у одређеној мјери сачувао мозаик изузетних умјетничких вриједности и симболичне садржине. Мозаик се састојао из два дијела – квадратног поља са централном фигуром Орфеја и дугуљастог поља испод њега са бистом Музе. Оба мозаика везана су у једну цијелину двоструким оквиром. Орфеј је приказан у зеленој туници са црвеним опасачем и огрнут црвеним плаштом. На десној руци су три знака крста, један испод другог. Орфеј је окружен животињама, десно од њега је бик, а изнад њега змија. Видљиве су и ноге неке животиње и дио дрвета испод кога сједи, пантер који гони дивокозу и птице на гранама. Муза је приказана у зеленој туници са перјем на глави, а десно од музе је либеллус или диптих који је карактерише као музу историје Клио. Симболична садржина овај мозаик чини посебно особеним и важним. Јасно поредани крстови на Орфејевом рукаву упућују на хришћанску симболику – слика Орфеја као пастира свога стада односно претеча Христа као доброг пастира, у периоду са краја III вијека када је хришћанство још забрањено. Муза историје симболизује мудрости и знање Орфеја, односно Христа као спаситеља свијета, дакле на рукаву Орфеја пјесника из грчке митологије јављају се представе крста, односно криптохришћански елементи које на овом простору први пут сусрећемо у овако раном периоду.

Просторија у облику крста представља највјероватније простор намјењен за тајне хришћанске активности у времену када је хришћанство било ван закона и прогањано. С обзиром на криптохришћанску симболику Орфеја, као и симболички облик просторије – форма крста, може се закључити да су трагови хришћанства на простору данашње Босне и Херцеговине најстарији до сада, управо на овом локалитету. С обзиром на друштвени значај ове виле на ширем простору, може се претпоставити да је и религијски утицај који се ширио са овог локалитета био изузетно значајан. Значај ове виле је и потврда претпоставке да је један њен дио имао сакралну намјену.

 

 

С друге стране, на фрескама се јавља глава медузе као симбол зла и фрагментарна фигура са два уздигнута прста десне руке који у хришћанству представљају знак благосиљања. Такође, и стаклени прилози пронађени у једној од гробница – лоптаста, бочица, чаша и крчаг, карактеристични су за хришћанске гробове III и IV вијека.

“Према томе, пуно је елемената који говоре да су власници овог фундуса биле присталице хришћанства прије него што је оно прихваћено од државе. То су, према истраживањима, најранији трагови хришћанства до сада установљени на територији Босне и Херцеговини. ” 

Овим је дат приказ најрепрезентативнијег мозаика римске луксузне виле. Остави мозаика констатовани су још у седам просторија. Ријеч је о геометријским мозаицима од којих већина није полихромна, него само у бијело-плавој боји. Мотиви су једноставни и сиромашни, те се доста истиче бијела позадина, а омиљени су пелта, чвор, кругови, ромбови, плетенице. На основу аналогија са сличним мозаицима уклапају се у период III вијека.

 

Својом бројношћу и оригиналношћу истичу се и налази фресака које су откривене и у луксузној вили на Црквини и на Панику, док су у вилама рустикама на Драчевој страни нађени само појединични фрагменти црвено или бијело обојени. Већина нађених мотива представља мотиве архитектуре, али је уочено и присуство биљних мотива, док су ликовни прикази малобројни.
Сјеверозападно од комплекса римске луксузне виле уздиже се бријег чији се врх зове бријег, а плато терасе Драчева страна. Према систематским испитивањима која су проведена 1968. године, утврђено је постојање три групе зграда које се састоје од уских и дугих кракова једнаких ширина и у њима се налазе један ред великих или два реда мањих просторија. Њихове димензије одговарају вилама рустикама, односно то су, како се претпоставља, били станови појединих закупника који су добијали на обраду извјесне дијелове имања. Ове зграде су и мање луксузно опремљене него вила на Панику. Нађене су само једноставне фреске, док трагова мозаика није било. Овај број од три групе зграда није коначан, а по врло оскудним налазима пољопривредног оруђа и великих камених судова за прераду пољопривредних производа (млинови за мљевење жита) може се закључити да су ове господарске просторије служиле, прије свега, за радове у вези са пољопривредом, при чему ни у једној од зграда нису нађени трагови радионица за обраду коже, ткачнице или ливнице, које су понекад нађене у саставу великих латифундија, што ће рећи да је вила на Панику представљала центар за експлоатацију околног природног богатства.

Комплекс зграда на Драчевој страни настао је највјероватније крајем I и у II вијеку н.е.
Најлуксузнији дијелови виле урбане уређени су крајем III и у IV вијеку. Према томе, очито је да је центар, вјероватније ранијег, мањег имања био на Драчевој страни, и да је власник, обагативши се, касније прешао у вилу урбану.

У покушају помирења потреба савременог живота и очувања богатог културно-историјског насљеђа овога краја, реализовало се истраживање непокретности о којима је у овим редовима и било највише ријечи. Покретни налази и репрезентативни мозаици пренесени су у просторије музеја. Међутим, овим, прије свега, желим да оживим сјећање како на своје претке, тако и на све оне који су ту рођени, одрасли, па и били свједоци ових истраживања и силом прилика отишли даље. Желим да оживим сјећање на мисао о „бесмртности“ једног краја о коме причају, између осталих, и римске виле, али и још много тога што лежи под водама језера, чија наизглед мирна површина крије многа питања и носи многе тајне.
(Текст објављен на порталу www.mojahercegovina.com 15. јануара 2016)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *